Радови на пројекту "Реконструкција главне улице Живојина Мишића" се приводе крају и тим поводом смо разговарали са "шефицом", како је често зову колеге али и мештани Љубовије. Снежана Маркешић (1964), рођена је у Чачку и по занимању је грађевински техничар, смер нискоградња. Запослена је у АД "Путеви" из Чачка коју је купила аустријска фирма "Штрабаг". Удата је (наглашава срећно), мајка двоје деце и бака троје унучића.
Како сте одлучили за избор ваше професије ?
- Случајно. Када је рађен пут кроз моје село, увек ми је било интересантно да посматрам сам процес градње. То ми је привлачило пажњу, иако сам била трећи разред основне школе. Иначе, веома волим биологију и замишљала сам себе као биолога у неком институту. Када сам се уписивала у средњу школу понела сам документа и кренула да у Чачанској гимназији упишем смер цитологија - цитогенетика. Када сам ушла у просторију где је седела комисија, као да ме је нешто узело под руку и извело из те просторије.Изашла сам, отишла у књижару, купила друге документе и уписала грађевинску школу смер нискоградња. И нисам се покајала.
Како је текла ваша професионална каријера ?
- Веома тешко. Запослила сам се као приправник 1987.године у ову исту фирму у којој сада радим, а која се тада звала Предузеће за путеве "Титово Ужице" ОУР Чачак. Прво моје градилиште је било Љељеј – Срезојевци где сам уз свог, нажалост преминулог колегу, почела да градим каријеру. Даље се смењивало градилиште за градилиштем и ето, ево ме сада у Љубовији.
Које су особине важне за успешно обављање ваше професије ?
- Прво је важна комуникативност са колегама, представницима надзора, инвеститорима, претпостављенима, шефовима, директорима... Даље, важна је добра организација, разумевање, стрпљење, упорност. Мој посао захтева доста одрицања. Веома мало проводим времена са мужем и породицом, међутим, пошто је мој супруг такође грађевински техничар, доста се усвему разумемо и међусобно помажемо.
Мали је број жена које се баве вашим занимањем. Колико је баш жени тешко да сарађује у пословима који се обично сматрају мушким ?
- У целом "Штрабаг" - у у Србији ја сам једини жена - извођач. Никада нисам имала осећај било какве родне дискриминације. Увек сам ималa подршку свих осталих структура који су учесници у послу.
Када очекујете да ће се пројекат реконструкције главне улице завршити ?
- Доста зависи од временских услова. Остали су да се ураде мањи грађевински захвати. Потребно је још 15 радних дана да се пројекат финализује.
Да ли сте имали прилику да се упознате са природним лепотама Азбуковице и како вам се уопште допала Љубовија? Какве ће те утиске понети одавде ?
- Утисци су одлични. С обзиром да ми је ово прво велико одвајање од куће, могу да кажем да су сви јако гостопримљиви. Представници власти и сви грађани су се показали као прави домаћини. Посетила сам манастире "Соко Град" и Свете Тројице у Читлуку, као и локалну цркву у Љубовији. Занимљиво ми је било и да посматрам пецароше на Дрини, с обе стране Дрине, и приметила сам да се међусобно шале и друже, тако да Дрина изгледа није граница већ река која спаја.