Продукција: Аматерско позориште "Александар Јоковић" из Љубовије
Аутор: Жорж Фејдо
Режија, сценографија и костимографија: Иван Исаиловић
Организација и продукција: Милојко Ивановић
Глумци : Мирослав Младеновић (Шандебиз/Пош), Маријана Петаковић (Рејмонд), Драгојло Тријић (Финаш), Југослав Тријић (Ферајон), Светлана Ђукић (Олимпија), Драган Урошевић (Камиј), Александар Реновчевић (Турнел), Марија Матић (Антонает), Љубомир Јевремовић (Етјен), Неда Петаковић (Ежен), Мирко Јевтић (Батистен), Раденко Протић (Шварц).

Најновија премијера аматерског позоришта "Александар Јоковић" из Љубовије потврдила је општи утисак да је поновно активирање локалног театра велики добитак за културни живот у Љубовији. Наиме, у Љубовији је постојала релативно велика традиција позоришног аматеризма све до 1990.године, када је званично угашено тадашње позориште.
23 године касније, библиотека "Милован Глишић", као главна институција културе у Љубовији, поново покреће локалну позоришну дружину под именом легендарног љубовијског глумца Александра Јоковића, једног од најпознатијих глумаца - аматера из бивше СФРЈ.
26.априла 2013.године изведена је прва премијерa, представa "Покојник" по тексту Бранислава Нушића, која је изазвала огромно интересовање јавности у локалним размерама. Уследила је представа за децу "Плава боја снега" 25.децембра 2013.године, да би смо 12.априла ове године видели и трећи најновији пројекат, "Буба у уху" Жоржа Фејдоа. Све три представе режирао је Иван Исаиловић, професионални глумац који дужи низ година у Љубовији води школу глуме.
"Буба у уху" је најпознатији водвиљ Жоржа Фејдоа, по многима краља овог жанра, а представа Југословенског драмског позоришта је вероватно светски рекордер по трајању једне представе. Преко 40 година на репертоару са око 2000 реприза ова представа је афирмисала генерације глумаца, али у свакој од њих појављивао се Никола Симић, јединствен и непоновљив, по многима, у двострукој улози свог живота.
"Ако у неком граду имате Хамлета онда играте Хамлета. Исто важи и за главну двоструку улогу у Буби. Разлог што сам се одлучио да режирам ову представу је што у Љубовији живи Мирослав Младеновић" рекао је редитељ Иван Исаиловић. Општи утисак љубовијске публике је да редитељ није ни мало погрешио, да је Младеновић одговорио свим занатским, уметничким, али и физичким изазовима, што није било нимало лако, с обзиром да је за један део публике, сигурно био подвргнут поређењу са митом створеним око великог Николе Симића. Ако је улога Шандебиза/Поша била основни разлог да се постави Буба, односно њено бравурозно извођење од стране Младеновића, онда се може рећи да је та прва редитељска одлука створила домино ефекат којим се читав ансамбл издигао до нивоа професионализма. За разлику од "Покојника", којег одликују релативно дуге реплике и монолози, Фејдоов текст је доста бржи, динамичнији, разигранији и у извођењу љубовијских глумаца добио је исправно гротескно значење захваљујући стилизованим, ишчашено смешним ликовима које су глумци веома енергично приказали.
Осим што је потписник режије, Иван Исаиловић је за ову представу био и аутор сценографије и костима, који су чини се на прави начин истакли основну атмосферу у представу. Фејдоова питања прељубе, сексуалности и пожуде се одвијају у доминантним црвеним тоновима, а кревет који се стално врти у круг можда је и мини метафора целе представе. Као да се у главама Фејдоових ликова стално нешто врти, или пак они желе неком да заврте памет или, по Фејдоу, грађански брак и неверство чине зачарани круг.